Правда је спора али извесна за оне који истину фалсификују!

Невероватно колико је краткотрајна људска захвалност!

Људи, читаве породице које су уз његову помоћ успеле да преживе голготу, они чија би будућност била сасвим неизвесна или бар изгледала другачије, све су заборавили, као да се све то дешавало неком другом, и сада се понашају управо онако како су се у прво време ограђивали они који „немају алтернативе“,.

Не треба сметнути с ума да се догађаји из историје типично понављају и сада.

Док те издајице, „безалтернативаши“, условно речено, живе своје безбрижне животе, он труне у хашком затвору, где пристрасне судије спинују догађаје, на опште задовољство „безалтернативаца“ (пред хашким судом свако је невин, све док се не докаже да је Србин), без наде, бар у овом тренутку, да ће се до истине и правде доћи.

Но, као што се циклично понавља историја, исто тако се циклично понављају и понављаће се казне за оне који правду кроје према својим аршинима а истину фалсификују.

ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ И ФРАНЦУСКИ ГЕНЕРАЛ DE LA PRESLE

Генерал Младић, генерал старог војничког кова, не само српског, имао је грдних мука да ступи у контакт са осорним француским генералом де Ла Прелом који је дошао да преузме пилоте из обореног авиона. Заборављајући на војничку част која је код нашег генерала била и остала примарна, он једноставно није смео да изађе из француског авиона којим је долетео у мисију. Наша војна делегација и француски официри нижи по рангу безуспешно су га молили  да изађе како би ступио у контакт са генералом Младићем. Коначно, овај „храбри“ генерал се најзад умилостивио и охрабрио и ступио на тле  бивше Југославије. Међутим, тад су настали други проблеми. Генерал Младић га је чекао у свом привременом штабу који се налазио уз Дрину али на територији Србије а не Босне и Херцеговине, како би му предао заробљене пилоте. де Ла Прел ни по коју цену није хтео то јест није смео да пређе реку Дрину плашећи се за свој јуначки живот! Окупљени новинари и репортери водећих страних ТВ кућа са подсмехом су пратили ово натезање. Генерал Младић је џентлменски изашао у сусрет и они су се ипак срели. Примопредаја је уговорена а потом и извршена.

Међутим, за сам крај, остала је ружна слика која је снимљена и као таква приказивана у свету, али не и код нас а у којој се види да је француски генерал, дакле на самом крају, показао невиђену ароганцију и некултуру, непримерену славним француским генералима и војсковођама. Страни извештачи са уживањем су пратили ово „јуначење“ док је генерал Младић остао хладнокрван и професионалац до  краја.

  http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Skinite-anatemu-se-mene-i-Karadzica.sr.html

 

Међу документима пронађеним у кући ратног команданта босанских Срба Ратка Младића налази се и стенограм разговор који је он водио с француским генералом Де ла Прелом, специјалним изаслаником Жака Ширака председника Француске. Француз је дошао у покушају да сазна судбину двојице пилота које је Војска Републике Српске оборила 30. августа 1995. године и за које се претпостављало да су заробљени.
Француски генерал је у замену за пилоте нудио посебну пажњу према Србима у Сарајеву који су најављивали егзодус из града после потписивања Дејтонског споразума. За Младића је то било мало.
Он је француском генералу рекао да је „српски народ у овом времену претрпио катасгрофу као никад у историји и ту катастрофу смо претрпјели због директног учешћа НАТО-a на сграни наших непријатеља... Кажњени смо више негоза вријеме Хитлера, он јe био окупатор пет година, није протјеривао цивиле, кажњени смо више него за Аустро-Угарске, кажњени смо више него за 600 година турске влалавине”. Младић каже и да је договор из Дејтона окупациони и да су неки његови делови понижавање српског народа.
„Проблем пилота се може ријешити у званичном директном контакту мене и начелника Генералштаба Француске и спреман сам га примити у јавну и отворену посјету Војсци Републике Српске и Републици Српској. Први контакт ради упознавања може да се договори у Београду или Москви, а на другом сасганку у Републици Српској, мој француски колега може поставити питање пилота, а ја ћу постављати многа пмтања, укључујући штете и њихову надокнаду, збрињавање оних који су оштећени HATO бомбардовањем и њихово потомство мора бити брига Француске и враћање инфраструктуре у стање прије бомбардовања, било поправком или исплатом правичне накнаде. Уз то деанатемисати генерала Младића и остале представнике српског народа пред Трибуналом,јер смо по Дејтонском споразуму искључени из јавног живота свог народа и морају бити скинуте санкције Републици Српској на ријеци Дрини ... а било би мудро политички одлучити да се до Париске конференције скине анатема са Радована Караџића и да би до тад требало да се побољша ситуација у Сарајеву и у том случају би проблем пилота било лакше ријешити”, предложио је Ратко Младић...

GENERAL MLADIĆ & WESLEY CLARK

Interesantan je detalj kada general Ratko Mladić, komandant srpskih snaga i Vesli Klark, general vojske Sjedinjenih Američkih Država razmenjuju kape, uz puno osmeha i rukovanja na čuvenom sastanku, kojom prilikom je Vesli Klark rekao:

"Da ste nekim slučajem glavnokomandujući američkih snaga, Vi biste od Sjedinjenih Američkih Država bili proglašeni za jednog od najvećih vojskovođa u istoriji SAD.

Međutim, pošto rukovodite vojskom jedne male zemlje, Vas posle rata očekuje vojni odnosno Haški sud gde ćete najverovatnije biti proglašeni za zločinca".

General Mladić je odgovorio:

"Gospodine Klark, mene uopšte ne interesuje šta će biti posle, jer upravo ova Vaša izjava potvrđuje duple aršine! A sve ovo radim kako bih zaštitio srpski narod, bez obzira na posledice koje ću ja lično snositi..."

Tom prilikom načinjena je:

Slika za - kajanje!

 

 Posle razgovora u Banjaluci načinjen je zajednički snimak koji je američkom generalu doneo grdne nevolje. Na splitskom aerodromu Hrvati uhapsili Veslija Klarka koji je osim kape srpskog generala imao i pištolj sa posvetom od Mladića.

MLADIĆ je primetio da sam izvadio kameru. Nekolicina nas je to uradila. **Dobro ako ne mogu da je zadržim, onda hajde da napravimo nekoliko snimaka i to napolju, gde ima više svetla. Stavio je svoju ogromnu šapu Klarku na rame i vešto ga izveo u hodnik. Napravio sam nekoliko snimaka, a na jednom od njih se video i zabrinuti Rouz. Drugi su se, pak, smejali od sveg srca, zahvaćeni srdačnošću i apsurdnošću cele scene. Mladić je sijao, Klark se smešio, a iza njih srpski oficiri su se tresli od smeha.

- Pre nego što krenete ... Mladić je pucnuo prstima... simbol mog poštovanja. Suvenir sa ovog istorijskog sastanka.

Kada mu je dat znak, jedan kelner mu je prišao i pružio potpuno novi kožni opasač i futrolu za pištolj. Pošto je otvorio futrolu, izvadio je nov novcijat pištolj marke **crvena zastava**.

- Vidite, dao sam da se ugravira. Stenli, prevedi. Pružio mi je pištolj. Na njegvoj metalno-plavoj dršci bile su ugravirane, ćiriličnim slovima četiri reči: **Od generala Ratka Mladića**. Preveo sam.

Mladić je predao Klarku pištolj i futrolu. Klark je, sav srećan, pregledao ugravirani tekst i zahvalio Mladiću. Sindrom Divljeg zapada. Vidi se da obožavaju svoje oružje. Pošto je vratio pištolj u futrolu, predao ga je Gerstinu. Mladić je bio zadovoljan što je Klark zadovoljan. Bio je ovo dobar kraj sastanka. Bilo je vreme da krenemo.

FRUSTRIRANI HRVATI
UZLETELI smo sa aerodroma u 3.15 i u Sarajevo smo sleteli posle 20 minuta. Tamo su nas sačekali automobili, koji su nas odvezli u Konak.

- Majk! Koliko imaš snimaka Mladića i Klarka s kapama? Tek smo bili stigli u Konak kada je pomoćnik za vojna pitanja navalio na mene.

- Nemam pojma. Pretpostavljam, dva ili tri. Zašto? Šta te je odjednom spopalo?

- Vidi li se Rouz... U toj grupi, mislim?

- Da, na jednom snimku, mislim. Bio je pored Klarka. Zašto?

Ma je izgledao vrlo zabrinuto. **Vodi računa šta radiš sa tim fotografijama!**

- Ne brini. Radi se o slajdovima. Neće biti razvijeni sve dok ja ne odem odavde... a, osim toga, tamo je bilo još puno kamera. U čemu je onda problem? Šta te je spopalo?

Pažljivo me je gledao. **Mislim da su nas prešli. Sijalica mi se konačno upalila. Sranje! Prešli su nas!**

Utorak, 30. avgust 1994. - Trogir, Hrvatska

- Upozorio sam ga onog jutra na aerodromu, rekao sam mu da je **lukav i bistar**, da bude apsolutno direktan... bez osmeha i emocija... upozorio sam ga! Brifovali smo ga. Rouz je bio nedvosmislen, podvlačeći gestovima ruke svaku svoju reč...

Kada su helikopteri stigli na splitski aerodrom hrvatska pogranična policija je odmah uhapsila Klarka i njegovu pratnju i zadržala ih četiri sata. Kada su videli kapu srpskog generala, koju je Klark nosio otvoreno i nevino, Hrvati su pali u fras, shvativši ne samo da je kapa Mladićeva, nego da se on na njoj i lično potpisao. A kada su otkrili ugravirani pištolj, postali su skoro histerični. Uzimajući u obzir da su Amerikanci koristili, i još uvek koriste aerodrom Pleso u Zagerbu, naročito mobilnu vojnu hiruršku bolnicu kao bazu za planiranje i izvođenje tajnih **crnih** operacija, Hrvati su sigurno smatrali da su Klarkovi trofeji dokaz o dvostrukoj igri. Ma šta da je bilo u pitanju, Stejt department se besno povukao i distancirao od maleroznog Klarka.

Nedelju dana posle Klarkove posete, jedan američki časopis je na naslovnoj strani objavio onu neslavnu fotografiju. Ves Klark je morao da se suči sa verovatno najtežom konferencijom za štampu u svom životu, na kojoj su ga pitali da li bi bilo umesno da jedan američki general iz Drugog svetskog rata javno stoji pored Hermana Geringa i da ima na glavi njegovu kapu!

- Gotov je, gotov. Niko to ne može da preživi. Jadan čovek. Nikada neće postati general sa četiri zvezdice!

Čudno je, ali Klark nije bio gotov. Otišao je na dužnost komandanta Južne američke komande u Panami, a onda je nasledio generala Xoulvena kao vrhovni saveznički komandant u Evropi... sa činom generala sa četiri zvezdice.

 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:275822-Slika-za---kajanje

01.мај.2013.

Генерал Ратко Младић > general Ratko Mladić