"Da ste nekim slučajem glavnokomandujući američkih snaga, Vi biste od Sjedinjenih Američkih Država bili proglašeni za jednog od najvećih vojskovođa u istoriji SAD.
Međutim, pošto rukovodite vojskom jedne male zemlje, Vas posle rata očekuje vojni odnosno Haški sud gde ćete najverovatnije biti proglašeni za zločinca".
General Mladić je odgovorio:
"Gospodine Klark, mene uopšte ne interesuje šta će biti posle, jer upravo ova Vaša izjava potvrđuje duple aršine! A sve ovo radim kako bih zaštitio srpski narod, bez obzira na posledice koje ću ja lično snositi..."
Tom prilikom načinjena je:
Slika za - kajanje!
Posle razgovora u Banjaluci načinjen je zajednički snimak koji je američkom generalu doneo grdne nevolje. Na splitskom aerodromu Hrvati uhapsili Veslija Klarka koji je osim kape srpskog generala imao i pištolj sa posvetom od Mladića.
MLADIĆ je primetio da sam izvadio kameru.
Nekolicina nas je to uradila. **Dobro ako ne mogu da je zadržim, onda
hajde da napravimo nekoliko snimaka i to napolju, gde ima više svetla.
Stavio je svoju ogromnu šapu Klarku na rame i vešto ga izveo u hodnik.
Napravio sam nekoliko snimaka, a na jednom od njih se video i zabrinuti
Rouz. Drugi su se, pak, smejali od sveg srca, zahvaćeni srdačnošću i
apsurdnošću cele scene. Mladić je sijao, Klark se smešio, a iza njih
srpski oficiri su se tresli od smeha.
- Pre nego što krenete ... Mladić je pucnuo prstima... simbol mog poštovanja. Suvenir sa ovog istorijskog sastanka.
Kada mu je dat znak, jedan kelner mu je prišao i pružio potpuno novi kožni opasač i futrolu za pištolj. Pošto je otvorio futrolu, izvadio je nov novcijat pištolj marke **crvena zastava**.
- Vidite, dao sam da se ugravira. Stenli, prevedi. Pružio mi je pištolj. Na njegvoj metalno-plavoj dršci bile su ugravirane, ćiriličnim slovima četiri reči: **Od generala Ratka Mladića**. Preveo sam.
Mladić je predao Klarku pištolj i futrolu. Klark je, sav srećan, pregledao ugravirani tekst i zahvalio Mladiću. Sindrom Divljeg zapada. Vidi se da obožavaju svoje oružje. Pošto je vratio pištolj u futrolu, predao ga je Gerstinu. Mladić je bio zadovoljan što je Klark zadovoljan. Bio je ovo dobar kraj sastanka. Bilo je vreme da krenemo.
FRUSTRIRANI HRVATI
UZLETELI smo sa aerodroma u 3.15 i u Sarajevo smo sleteli posle 20 minuta. Tamo su nas sačekali automobili, koji su nas odvezli u Konak.
- Majk! Koliko imaš snimaka Mladića i Klarka s kapama? Tek smo bili stigli u Konak kada je pomoćnik za vojna pitanja navalio na mene.
- Nemam pojma. Pretpostavljam, dva ili tri. Zašto? Šta te je odjednom spopalo?
- Vidi li se Rouz... U toj grupi, mislim?
- Da, na jednom snimku, mislim. Bio je pored Klarka. Zašto?
Ma je izgledao vrlo zabrinuto. **Vodi računa šta radiš sa tim fotografijama!**
- Ne brini. Radi se o slajdovima. Neće biti razvijeni sve dok ja ne odem odavde... a, osim toga, tamo je bilo još puno kamera. U čemu je onda problem? Šta te je spopalo?
Pažljivo me je gledao. **Mislim da su nas prešli. Sijalica mi se konačno upalila. Sranje! Prešli su nas!**
Utorak, 30. avgust 1994. - Trogir, Hrvatska
- Upozorio sam ga onog jutra na aerodromu, rekao sam mu da je **lukav i bistar**, da bude apsolutno direktan... bez osmeha i emocija... upozorio sam ga! Brifovali smo ga. Rouz je bio nedvosmislen, podvlačeći gestovima ruke svaku svoju reč...
Kada su helikopteri stigli na splitski aerodrom hrvatska pogranična policija je odmah uhapsila Klarka i njegovu pratnju i zadržala ih četiri sata. Kada su videli kapu srpskog generala, koju je Klark nosio otvoreno i nevino, Hrvati su pali u fras, shvativši ne samo da je kapa Mladićeva, nego da se on na njoj i lično potpisao. A kada su otkrili ugravirani pištolj, postali su skoro histerični. Uzimajući u obzir da su Amerikanci koristili, i još uvek koriste aerodrom Pleso u Zagerbu, naročito mobilnu vojnu hiruršku bolnicu kao bazu za planiranje i izvođenje tajnih **crnih** operacija, Hrvati su sigurno smatrali da su Klarkovi trofeji dokaz o dvostrukoj igri. Ma šta da je bilo u pitanju, Stejt department se besno povukao i distancirao od maleroznog Klarka.
Nedelju dana posle Klarkove posete, jedan američki časopis je na naslovnoj strani objavio onu neslavnu fotografiju. Ves Klark je morao da se suči sa verovatno najtežom konferencijom za štampu u svom životu, na kojoj su ga pitali da li bi bilo umesno da jedan američki general iz Drugog svetskog rata javno stoji pored Hermana Geringa i da ima na glavi njegovu kapu!
- Gotov je, gotov. Niko to ne može da preživi. Jadan čovek. Nikada neće postati general sa četiri zvezdice!
Čudno je, ali Klark nije bio gotov. Otišao je na dužnost komandanta Južne američke komande u Panami, a onda je nasledio generala Xoulvena kao vrhovni saveznički komandant u Evropi... sa činom generala sa četiri zvezdice.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:275822-Slika-za---kajanje
Нема коментара:
Постави коментар