„ТАКТИЧКА ПРИПРЕМА” ЗА ИЗНОШЕЊЕ ОСУЂУЈУЋЕ ПРЕСУДЕ ГЕНЕРАЛУ

Легендарни командант, војсковођа, велики српски патриота Ратко Младић представља симбол херојског српског отпора

„Предмет генерала Ратка Младића” у Хашком трибуналу далеко превазилази оквире сваког судског процеса. Без претеривања, то је стуб западне пропаганде, како у погледу потврђивања тезе о „геноцидности” српског народа која се протура „кроз такозвани геноцид у Сребреници”, тако и у плану коришћења „модела Сребренице” за сламање суверених држава.

„Предмет Младић” представља део идеолошког и психолошког рата, који је Запад почео против српског народа још деведесетих година прошлог века. Али, то више није рат само против Срба, сада против било које државе на свету може бити извршена агресија под изговором да се „не сме допустити понављање Сребренице” (такве пароле већ су избациване у Либији и у Сирији).

Жртва може бити проглашена агресором, а уместо заштите, светско јавно мнење јој лепи етикету „геноцидног народа”. Но, постоји још један, не мање важан моменат. Преко осуде генерала Младића, који је штитио Србе у условима када су Хрвате и муслимане који су се против њих борили, свом снагом штитиле све западне и муслиманске земље, одузима се и само право војнику патриоти да штити своју Отаџбину, да штити свој народ.

Утврђивање истине у етничком и верском рату на бившем југословенском простору, утврђивање свих истинских злочина, непристрасно кажњавање њихових виновника као и рехабилитација части и достојанства невиних, јесте људски дуг, не само за бивше југословенске републике, него и за све оне земље које осећају да је неопходно успостављање праведног поретка, у целом свету. Након беспоговорне и срамне предаје трибуналу - псеудоправном органу који се претворио у казнени орган за Србе и услужни инструмент војно-политичких интереса НАТО пакта, српског политичког и војног руководства, поготово у поређењу са хрватском и албанском страном, а посебно након доношења ослобађајућих пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу као и челнику албанске ОВК Рамушу Харадинају, које су нанеле тежак ударац међународном праву, историјској истини и правди и националним осећањима српског народа, то је најмање што може да се учини за часног патриоту, легендарног команданта, генерала Ратка Младића.

"Мајке, ја немам ништа да вам дам осим мојих суза!"

У Власеници, после смотре Маневарске бригаде, у хотелу "Панорама" где је окупио официре, командант је обећао да ће саопштити имена најзаслужнијих за стварање Републике Српске. Официри су се потајно надали да ће неког од њих споменути и тако га учинити славним.

Ту су биле и четири жене обучене у црно. И, генерал је њих четири прозвао. Загрлио их је говорећи да су оне највећи хероји и најзаслужније за стварање Републике Српске. Дале су највише! Свака је у рату изгубила по три сина.

Тада је изговорио речи: "Мајке, ја немам ништа да вам дам осим мојих суза!"

генерал Ратко Младић

СРПСКИ ГЕНЕРАЛ РАТКО МЛАДИЋ

ЗНАТЕ ЛИ КАКО ЈЕ НАСТАЛА ДРИНА - ОД СУЗА СРПСКИХ МАЈКИ!

НЕЦЕНЗУРИСАНИ ГОВОР

Ратко Младић – ко сам и шта сам; боље ја да, то кажем него да о томе пишу други.

Рођен сам 1943. године, када је Југославија горела у рату…
Потом сам живео у југословенској федерацији, у којој се живело у миру. У релативном миру.
Знате ли зашто? Зато што је и прва и друга Југославија створена српским лешевима и заливена српском крвљу.

Али, српски народ, са толиким бројем жртава и са толико проливене крви није направио своју државу – Србију, као што су Италија, Француска или Енглеска, Шпанија, Шведска…
Да.
Био је у Југославији мир, али, какав мир! На штету Срба. Била је тамница. Голи оток. Затварани су Срби, који су у Другом светском рату изубили своје и питали зашто нису као Срби у тој Југославији.
Сви други народи су имали свој интегритет…

У Првом светском рату за одбрану југословенских простора од свих изгинулих, сваки трећ;и био је Србин. У Другом светском рату изгинуло је око милион Срба.

Ми опраштамо сувише брзо. То је мана наше природе.
Према студији ЦИА-е, у другом светском рату Немци су убили 78.000 Срба, Италијани 28.000, а Хрвати и муслимани 750.000! Усташе су запањиле чак и нацисте!

После Другог светског рата – југословенски режим је од муслимана направио нацију! Од њих, који су под турском влашћу примили ислам за веру, а пре тога били или Срби, или Хрвати!

Када говорим о Србима, ја не делим српски народ на Србе у Книну, у Београду или мом Калиновику. То је све један народ. Али, Срби, који живе у Риму или Фалконеу, на пример, немају право на сопствену држву у Италији. Зато Срби, који живе на својој вековној територији имају право на своју националну државу.

Ми јесмо један народ и хоћемо своје.
Туђе – нећемо.

Српско се зна: не даје се на сабљи узето.

Срби не држе ништа што је туђе. Шта више, у Сарајеву и око њега не држимо ни све што је наше.

У Сарајеву су највише уложили Срби, јер је овај град подигнут на српској територији… А сарајевски Срби су мученици 20. века. Тамо се све време рата у приватним затворима Срби муче, силују наше жене, сестре и мајке. Срби се убијају или излазе као костури, као лешеви.

Они су остали без имовине, деценијама и вековима стицане. Све што су њихови преци и они после њих стварали – уништено је, отето и опљачкано.

Ми, Срби, смо се опаметили.
Нећемо више дозволити да нас раздвајају ни симболи, ни обележја, а ни циљеви, па ни било чији цртежи – мапе. Морамо чинити све да вишше никада у историји Србин не окрене оружје на Србина, ма шта једни о другима мислили.

Наш циљ јесте и остаје уједињење свих српских земаља, од Книна преко Бањалуке и Сарајева до Београда.
Оно што је допуштено, на пример, немачком народу – да живи у једној држави – не мож;е бити ускраћено српском народу.
Недопустиво је да ми Срби једним уговором будемо разбијени на три дела.

Дрина никад није била граница, нити ће бити. Дрина је наша кичма. Она протиче кроз центар српских територија. О њој треба да певамо бар онолико колико певамо о Морави. Знате ли како је настала Дрина? Од суза српских мајки.

Ми не желимо да нестану муслимани и Хрвати. Свугде где је њихово, нека живе у миру. И ми сами ћемо им то омогућити. Хоћемо само да рачистимо неке ствари из историје, да им кажемо: то сте нам дужни, али вам опраштамо због тога и тога. И живите ту где сте. Не сметајте нам, нећемо вам сметати.

Ја не радим за плату.
Моја зарада има цену у опстанку народа… Али, верујте, ја сам богат, зато што своје могућности могу да дам мом народу, а не да узимам од њега. Народ цени оне који му дају. Мој основни смисао живљења је да дам народу оно што могу у овим тешким тренуцима.

Никад не желим да се издигнем изнад народа.
Све потиче и произилази из народа – све што је добро и све што је лоше.

У овом рату постигли смо већ најважнији успех: да Срби нису окренули оружје једни на друге и да Србе нису ставили у ред за клање! Моја основна стратегија и мојих сарадника, и желио сам да тај дух прођ;е и кроз Врховну команду и Скупштину РС, јесте да је битно сачувати народ.
Да народ претекне, а он ће родити и новог Карађорђевић;а и Младића, када му буду требали!

Генерал-пуковник ВРС
Ратко Младић

ТО ЈЕ ВОЈНИК ...

Поштовао је само оне војнике и официре и своје сараднике који, по његовој оцени, имају иза себе неке резултате. Његови приоритети су били војнички разумни: одбрана народа од страдања и очување територије. 

Правда је спора али извесна за оне који истину фалсификују!

Невероватно колико је краткотрајна људска захвалност!

Људи, читаве породице које су уз његову помоћ успеле да преживе голготу, они чија би будућност била сасвим неизвесна или бар изгледала другачије, све су заборавили, као да се све то дешавало неком другом, и сада се понашају управо онако како су се у прво време ограђивали они који „немају алтернативе“,.

Не треба сметнути с ума да се догађаји из историје типично понављају и сада.

Док те издајице, „безалтернативаши“, условно речено, живе своје безбрижне животе, он труне у хашком затвору, где пристрасне судије спинују догађаје, на опште задовољство „безалтернативаца“ (пред хашким судом свако је невин, све док се не докаже да је Србин), без наде, бар у овом тренутку, да ће се до истине и правде доћи.

Но, као што се циклично понавља историја, исто тако се циклично понављају и понављаће се казне за оне који правду кроје према својим аршинима а истину фалсификују.

ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ И ФРАНЦУСКИ ГЕНЕРАЛ DE LA PRESLE

Генерал Младић, генерал старог војничког кова, не само српског, имао је грдних мука да ступи у контакт са осорним француским генералом де Ла Прелом који је дошао да преузме пилоте из обореног авиона. Заборављајући на војничку част која је код нашег генерала била и остала примарна, он једноставно није смео да изађе из француског авиона којим је долетео у мисију. Наша војна делегација и француски официри нижи по рангу безуспешно су га молили  да изађе како би ступио у контакт са генералом Младићем. Коначно, овај „храбри“ генерал се најзад умилостивио и охрабрио и ступио на тле  бивше Југославије. Међутим, тад су настали други проблеми. Генерал Младић га је чекао у свом привременом штабу који се налазио уз Дрину али на територији Србије а не Босне и Херцеговине, како би му предао заробљене пилоте. де Ла Прел ни по коју цену није хтео то јест није смео да пређе реку Дрину плашећи се за свој јуначки живот! Окупљени новинари и репортери водећих страних ТВ кућа са подсмехом су пратили ово натезање. Генерал Младић је џентлменски изашао у сусрет и они су се ипак срели. Примопредаја је уговорена а потом и извршена.

Међутим, за сам крај, остала је ружна слика која је снимљена и као таква приказивана у свету, али не и код нас а у којој се види да је француски генерал, дакле на самом крају, показао невиђену ароганцију и некултуру, непримерену славним француским генералима и војсковођама. Страни извештачи са уживањем су пратили ово „јуначење“ док је генерал Младић остао хладнокрван и професионалац до  краја.

  http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Skinite-anatemu-se-mene-i-Karadzica.sr.html

 

Међу документима пронађеним у кући ратног команданта босанских Срба Ратка Младића налази се и стенограм разговор који је он водио с француским генералом Де ла Прелом, специјалним изаслаником Жака Ширака председника Француске. Француз је дошао у покушају да сазна судбину двојице пилота које је Војска Републике Српске оборила 30. августа 1995. године и за које се претпостављало да су заробљени.
Француски генерал је у замену за пилоте нудио посебну пажњу према Србима у Сарајеву који су најављивали егзодус из града после потписивања Дејтонског споразума. За Младића је то било мало.
Он је француском генералу рекао да је „српски народ у овом времену претрпио катасгрофу као никад у историји и ту катастрофу смо претрпјели због директног учешћа НАТО-a на сграни наших непријатеља... Кажњени смо више негоза вријеме Хитлера, он јe био окупатор пет година, није протјеривао цивиле, кажњени смо више него за Аустро-Угарске, кажњени смо више него за 600 година турске влалавине”. Младић каже и да је договор из Дејтона окупациони и да су неки његови делови понижавање српског народа.
„Проблем пилота се може ријешити у званичном директном контакту мене и начелника Генералштаба Француске и спреман сам га примити у јавну и отворену посјету Војсци Републике Српске и Републици Српској. Први контакт ради упознавања може да се договори у Београду или Москви, а на другом сасганку у Републици Српској, мој француски колега може поставити питање пилота, а ја ћу постављати многа пмтања, укључујући штете и њихову надокнаду, збрињавање оних који су оштећени HATO бомбардовањем и њихово потомство мора бити брига Француске и враћање инфраструктуре у стање прије бомбардовања, било поправком или исплатом правичне накнаде. Уз то деанатемисати генерала Младића и остале представнике српског народа пред Трибуналом,јер смо по Дејтонском споразуму искључени из јавног живота свог народа и морају бити скинуте санкције Републици Српској на ријеци Дрини ... а било би мудро политички одлучити да се до Париске конференције скине анатема са Радована Караџића и да би до тад требало да се побољша ситуација у Сарајеву и у том случају би проблем пилота било лакше ријешити”, предложио је Ратко Младић...